„СРБИЈА - Национална ревија”, број 100
РЕЧ ПРЕ
Митрополит Јоаникије је ту видео „и љепоту и доброту”, Драган Давидовић и Дејан Ђорић „енциклопедију светле Србије”, Драган Недељковић „лек и охрабрење”. Милован Витезовић је ово сматрао „најсрпскијим часописом данас”, a Љубивоје Ршумовић стоти број поредио са Монт Еверестом. Драган Хамовић наш магазин види као „извор покретачких снага”, а Јован Пејчић сматра да је у темељу свега „идентитет као вредност”. Иза свега стоје, каже редитељ Драган Ћирјанић, „потомци оних који се боре”...
Главна тема стотог броја Националне ревије је Национална ревија. Видећете зашто. <
САДРЖАЈ
Увођење
Најбоље године
Црта
НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА „СРБИЈА” И ЊЕНА НЕОРЕЗАНА КРОШЊА
Кота 100
Примењујући своју формулу „magazine book”, за седамнаест година направили смо преко 32.000 магазинских страница, објавили око 20.000 фотографија, прешли више од два милиона километара. Са нашег стабла разгранала се продукција репрезентативних издања о српским земљама, телевизијска емисија „Од злата јабука”, апликација-водич „Упознајте Србију”. Наша издања стигла су и до врло необичних библиотека, попут оне која припада Владимиру Путину или Бобу Дилану. Принципи су нам исти као на почетку, али ми нисмо. Узрелили смо
Албум
О НАСЛОВНИМ СТРАНАМА НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ
Портрет у огледалу
Пут Националне ревије, сва наша трагања и мене, виде се на насловној страни. Она је наш портрет и огледало, оно што су занатлије некада називале мајсторским писмом. Уз стоти број Националне ревије прилажемо и овај мали подсетник на све то
Стоти
ПОВОДОМ ЈУБИЛАРНОГ ИЗДАЊА НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ
Она боља Србија
Реч о Националној ревији: Митрополит Јоаникије, Драган Недељковић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић, Драган Лакићевић, Јован Пејчић, Драган Хамовић, Никола Маловић, Драган Ћирјанић, Јован Пламенац, Жарко Драгојевић, Нађа Тешић, Микан Аничић, Драган Давидовић, Дејан Ђорић, Александар Лазић, Аца Селтик, Гојко Раичевић, Мирјана Кусмук, Сандра Гагић, Наташа Вељковић, Гоце Симоноски, Иван Михајловић, Михаило Меденица, Милорад Павић, Момо Капор
Врх
СА НОВАКОМ ЂОКОВИЋЕМ У ЊУЈОРКУ, УЗ 100. БРОЈ НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ
Постмодерни херој
Није он само спортски лидер у једној епохи, тениски рекордер по броју освојених трофеја, сада већ ненадмашан, него весник неког бољег времена и надајмо се хуманијег друштва у којем профит неће представљати аксиом живота и изговор за све
Пише: Мишо Вујовић
У кадру
ИЗА НАЈБОЉИХ СНИМАКА УВЕК СТОЈИ ЈОШ НЕШТО
Приповедање фотоапаратом
Био је то дуг и занимљив пут: од дечака који не сме да прође кроз село у страху од паса, до скитнице која се ноћу сама провлачи по беспућима Старе планине. Замолили смо најискуснијег фотографа „Националне ревије”, који је од почетка са нама, да за стоти број начини избор посебно му драгих фотографија и приложи приче које стоје иза њих. Тако смо сазнали да су калемегдански сутони лепши од сунионских, читали са лица старца Тадеја и патријарха Павла, слушали гајдаша на Вражјем камену, завртели коло сенки у Лесковцу, на торлачком наречју учили о лапоту...
Текст и фото: Драган Боснић
Другачије
ТРИ БОЈЕ ПЛАВЕ НА ПАЛЕТИ НАШЕ АМЕЛИЈЕ ПУЛЕН
Око на путу
Једна од најмлађих међу нама, са два факултета и много маште, писала нам је минулих година из Беча, Амстердама, Берлина, са Сицилије, Тајланда, језера Комо, као и из разних делова Београда и Србије. Тражила најкреативније и најлуцидније, од уличне уметности до свакојаких високолетача, и учила нас једној посебној вештини путовања. А сада, специјално за стоти број, истраживала је нарав воде у Тавничком језеру, па острво Ко Чанг код Сремских Карловаца и Калемегдан под морем код градића Монополи у италијанској покрајини Пуља
Пише: Драгана Барјактаревић
Баш свашта
ШАКА ЗРНЕВЉА ИЗ БИСАГА СТАРОГ ЖУРНАЛИСТЕ
Збирка крупних ситница
Један је од последњих изданака старог соја београдског новинарства, оног најбољег, и није му лако у овој епохи утоваривача текстова. Радозналац и луталица, кафански приповедач који зна да држи пажњу, писац чаробних књига које штампа у једном примерку и поклања свом малом унуку на Видин-капији, нама је увек доносио невероватне обичне приче. Озарујуће. Овога пута, специјално за стоти број, натерали смо га да изврне пртеницу и претресе нотесе. И да најзачудније окрајке које нађе послаже у један текст. Наравно, није могло све да стане
Пише: Милош Лазић
Окупљања
У БОГОШТИЦИ, РАЂЕВСКОМ ДОМУ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ
Стаза песника
Срећу се већ девет година, увек око Благе Марије, у јединственом песничком дому који носи име Десанке Максимовић. Преко две хиљаде посетилаца, преко стотину учесника досад. Нема накинђурености и суревњивости, више је братства него маркетинга. Пази се на реч, гледа се у очи. Песник са Мајевице поделио им је дарове: димљени сир и брашно од пшенице белице. Невреме је тог дана тукло по Србији, али овде се ни нашалило није. Противградни систем није радио, али су чинодејствовали песници. И тако неокрзнути доспеше на ревер нашег стотог броја
Пише: Бане Велимировић
Страдија
РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ (1873–1908), ВЕК И ПО ПОСЛЕ
Писац који јесте мењао свет
Није ствар у смеху, него у поправљању. Некад је довољна ведрина пред баба-рогама, блага заједљивост или безболно пецкање, али на љуте ране мора љута трава. Он није дао да га прогутају паланка и игранка, ситне рачунице и крупне штеточине, да га обесхрабре бахати режими и погани доушници, краљеви с дијагнозом и вође-слепци. Сувише је волео Србију и правду да би им оћутао. А то има цену и она никад није мала. Избациван из службе, кажњаван и прокажен, више гладан него сит, живео је само тридесет пет година. Али његова сатира живи и данас, сто педесет година касније, болно актуелна
Пише: Никола Ковачевић
Сведочанства
КЊИЖЕВНИЦА СВЕТЛАНА ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ (1933–2014) СА УЧЕНИЦИМА БЕОГРАДСКЕ УГОСТИТЕЉСКО-ТУРИСТИЧКЕ ШКОЛЕ, У ЈЕСЕН 2004.
Сто као огњиште
У оквиру пројекта „Ручак у Београду”, чувена књижевница говорила је ученицима ове школе о свом детињству, обредима породичног живота, припремању и послуживању хране, омиљеним јелима и слаткишима, правилима и играма, али и о тешким ратним и поратним годинама. У стотом броју „Националне ревије”, о 90. годишњици рођења Светлане Велмар-Јанковић, ово занимљиво штиво је пред читаоцима захваљујући Грозди Пејчић, професору српског језика и носиоцу тих активности од пре скоро двадесет година
Стара школа
БУЦА МИРКОВИЋ (1932–2013), ПЕСНИК, КРИТИЧАР, УРЕДНИК, ЈЕДНА ОД СИЛУЕТА НАЈБОЉЕГ БЕОГРАДА
Професор из кафане
Незаобилазан на најзначајнијим местима српске културе оног времена, звезда „Мадере”, писао је више од шездесет година. Писац и беседник лаке речи, сликовит и разговетан, козер, умео је. Није се плашио, а ко се не плаши тај и погађа највише. Знао је за све врсте реда, сматрао се важнијим другима него себи. Његова библиографија је огромна. Завереник поезије, српске и светске, експресиониста у критици, спасоносно ватрен и духовит, поезију коју је тражио од других и сам је писао. Тачно је десет година од како је отишао. Све је мање оних којима се још јавља отуд, из митске Жупе, његове Океаније
Пише: Драган Лакићевић
Живот, романи
ПЕСНИК МИЛОСАВ ТЕШИЋ, ЛЕКСИКОГРАФ И АКАДЕМИК, ЧУВАР СРПСКОГ КЉУЧА И КОДА
Ако нам је стало до нас
Драматично су нам угрожени језик и писмо, култура и самосвест, држава и суверенитет, град и село, реч и етика, вера и воља. Кључне вертикале сопства и предуслови опстанка. Дарови нам се претварају у коб, знаци пропадања надиру. Уз пратњу легиона „нове нормалности”, Антихрист се размахао. Коси. Плутократско-тоталитарне и корпоративне групације све подвргавају својој контроли, опако и безочно. (...) Ма колико то у овом тренутку деловало утопистички, само ослонцем на здраве темеље у сопственој традицији и култури можемо вратити самопоштовање и самопоуздање, очувати биће и самосвојност, преживети
Пише: Бранислав Матић
Сцена
ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ, ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМИ
Годишња смотра
Награду за најбољи филм добио је „Ко жив, ко мртав” Рада Ћосића и Марка Бацковића. Награда за најбољи сценарио припала је Радиши Року за остварење „Младић и девојке”. „Златно перо Гордана Михића” додељено је Ђорђу Милосављевићу, а „Златник цара Константина” Ивану Босиљчићу. Најбољи глумац дебитант је Стефан Јевтовић. Богат пратећи програм обележје је и овогодишњег Фестивала
Шампиони
НАЈБОЉИ СРПСКИ СПОРТИСТИ УВЕК У НАЦИОНАЛНОЈ РЕВИЈИ
Школа живота и врлине
Водио је последње вести на српском у Радио Приштини, у јуну 1999, пред још једно српско Велико Чекање. Ако Бог да, водиће и прве следеће, кад за то дође дан, кад куцне час. И у Београду он је угледни радијски новинар, уредник, углавном у спортској рубрици. У „Националној ревији” ради интервјуе са људима из спорта, годинама. За ову прилику, за стоти број, присетио се многих од тих разговора са великим шампионима, околности у којима су вођени, као и неких упечатљивих порука
Пише: Дејан Булајић
Водич
У НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ „ФРУШКА ГОРА” И ОКО ЊЕГА, ПРИРОДЊАЧКИ И ДУХОВНО
Острво у житном мору
Све је овде благодатно, на овом, кажу, негдашњем панонском острву. Биљке и животиње, насеља и ловишта, језера и видиковци, стазе и пећине, бање и потоци, надасве људи и сакрално-историјско наслеђе. А прави оквир за све то је Национални парк „Фрушка гора”, проглашен 1960, на скоро 26 хиљада хектара активне заштите. И све то је надомак Новог Сада и Београда, надомак аутопутева и пруга и пловних токова, надомак вас
Пише: Михаило Голешки
Брига
ЛЕПО И САДРЖАЈНО ЛЕТО НАЈМЛАЂИХ РУМЉАНА
Оплемењено детињство
На води, у Борковцу, пливало се, учило и забављало. Програми „пуни ко око”, али занимљиви и неоптерећујући. У кампу „Повратак природи”, без телефона и мрежа, истраживало се, овладавало вештинама, дружило крај логорске ватре. Свирали су „Врело” и „Погрешно скретање”. А у Боки, у Баошићу, одабрана деца из Руме и свих шеснаест њених села била су на мору о трошку општине, многа од њих први пут
Примери
УДРУЖЕЊЕ „ЕВО РУКА”, ПОДРШКА ДЕЦИ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ
Борба непрестана
Мајке деце која имају сметње у развоју свакодневно воде борбе несвакидашње, видљиве и невидљиве. За болесно дете и породицу која га негује потребно је много више од једне особе. Удружење „Ево рука” пронашло је многе начине и осмислило конкретне пројекте да помогне. Сада делују у Земун Пољу и Земуну, ускоро ће и у Новој Пазови, али своја знања и стечена искуства деле са свима којима је то потребно
Пише: Алекса Комет
Саучесници
ИЗ „МЕРКУРА”, УЗ СТОТИ БРОЈ НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ
На истим темељима
Ми смо сапутници и сарадници тако дуго пре свега зато што верујемо у исте вредности. Проверене старе вредности, преношене и каљене кроз дуги низ генерација, оне вредности које зовемо традицијом, плус модерна методологија, најсавременија знања и технологије, најбољи плодови нашег времена. Сустицај онога што су нам дали Бог и природа, као што су лепоте и лековитости Врњачке Бање, са трудом и умећем људи
Пише: Др Дејан Станојевић
